a

Заштитник грађана посебну пажњу посвећује заштити права особа са интелектуалним и менталним тешкоћама, рањивој и у великој мери стигматизованој и маргинализованој друштвеној групи. Процес деинституционализације је још увек на почетку, а смештај у установе и даље доминантан облик заштите особа са менталним сметњама, изјавио је поводом Међународног дана менталног здравља заштитник грађана Зоран Пашалић. Стога је неопходно донети стратегију инклузије особа са менталним сметњама у заједницу, развити услуге подршке за живот и мреже служби за заштиту менталног здравља у локалној заједници.

Ради превенције било ког облика злостављања, унапређења услова боравка у психијатријским установама и усмеравања на поступање према особама са менталним сметњама у свему у складу са важећим прописима и стандардима, Заштитник грађана је, у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), у 2019. години посетио све (четири) клинике за психијатрију при клиничким центрима (Крагујевац, Београд, Ниш, Нови Сад), као и Центар за ментално здравље у Нишу. Обављена је и студијска посета Служби за психијатрију Опште болнице у Шапцу.

Заштитник грађана указује на значај уважавања права особа са менталним сметњама, без предрасуда, учешћа пацијената у сачињавању индивидуалног плана лечења и информисани пристанак на медицинску меру, као и слободно одлучивање о свему што се тиче њиховог живота и здравља, осим када то директно угрожава живот и здравље других лица.

Заштитник грађана посебно истиче потребу оснивања одговарајућих здравствених установа за психијатрију развојног доба (или неурологију и психијатрију развојног доба), јер психијатријско збрињавање деце и малолетника/адолесцената, на малом простору, као што је случај на стационарним дечјим одељењима Клинике за психијатрију КЦ Војводине и Центра за ментално здравље у Нишу, знатно отежава рад запослених и прилагођавање психосоцијалних активности потребама и могућностима сваког пацијента.

Недостатак средстава за унапређење материјалних услова смештаја пацијената и разраду програма психосоцијалне рехабилитације за све пацијенте, као и недовољан број запослених, различитих профила, основни су проблеми са којима се суочавају запослени у посећеним установама.

Србија као чланица Савета Европе и као држава која је ратификовала Протоколе 6 и 13 уз Европску конвенцију о људским правима који за циљ имају укидање смртне казне, одлучно се противи њеном постојању. „Полазећи од универзалног права на живот и људско достојанство, које не може бити одузето никоме, апсолутно је неприхватљив тај начин кажњавања у правном систему једне државе“, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 10. октобра, Светског и европског дана борбе против смртне казне.

Европска унија активно се бори за укидање смртне казне зато што је реч о нехуманом поступку, које међународно право данас не толерише. Данас у око 140 држава у свету не постоји смртна казна, док је око 50 њих и даље задржава у својим правним системима и у тим земљама у току једне године буде погубљено и до неколико хиљада људи. У развијеним земљама преовладавају доживотне затворске казне као најстроже прописане казне, са или без могућности условног отпуста.

Заштитник грађана подсећа да је смртна казна у Србији укинута 2002. године, а последњи пут извршена десет година раније. Упркос томе, у Србији се последњих година у јавности повремено покрене питање потребе враћања смртне казне, поготово када се десе монструозни злочини над децом или вишеструка убиства. „Међутим, морамо знати да и сам Устав Републике Србије каже да је људски живот неприкосновен и Заштитник грађана остаје одлучан у свом ставу да се поновно увођење смртне казне никад не дозволи“, поручио је Зоран Пашалић.

b_250_0_16777215_00_images_20191002_skoplje.jpgПредставнице НПМ-а Републике Србије учествују на другом састанку Мреже НПМ-а Југоисточне Европе који је организован на тему „Специфичне потребе малолетника у установама детенције“ у Скопљу.

На састанку је истакнуто да су малолетници посебно рањива и осетљива категорија грађана, те да је детенција малолетника неадекватна мера и може бити вишеструко штетна, због чега би је требало користи као последњу меру, пошто се исцрпe све друге могућности.

Онда када се детенција малолетника мора применти, то је, истакнуто је на скупу, неопходно чинити уз испуњавање потребних услова - запослени који раде са малолетницима морају поседовати специфична знања о њиховим потребама и у свом раду морају развијати однос међусобног поверења. Такође, малолетницима се мора омогућити да се школују, као и медицинска, социјална и психолошка нега и подршка. Потребно је и да окружење у установама за малолетнике буде прилагођено њиховим потребама, док им права која имају морају бити предочена на језику који разумеју и на њима прикладан начин, закључци су састанка Мреже НПМ-а Југоисточне Европе.

Дводневном састанку у Скопљу присуствовали су представници НПМ-а из 13 земаља - Албаније, Аустрије, Бугарске, Хрватске, Грчке, Мађарске, Северне Македоније, Црне Горе, Румуније, Словеније, Србије, Босне и Херцеговине и Косова*. У Скопљу је договорено и да следеће, 2020. године, Мрежом НПМ-а Југоисточне Европе председава Република Хрватска.

Старији, посебно они која се налазе на институционалном смештају, једна су од посебно рањивих група и у већем су ризику од дискриминације, нечовечног и понижавајућег поступања и кажњавања, оцењује Национални механизам за превенцију тортуре поводом 1. октобра Међународног дана старијих особа. Због њиховог, у одређеним ситуацијама, веома тешког положаја, Заштитник грађана кроз мандат Националног механизма за превенцију тортуре, нарочиту пажњу посвећује праћењу поступања надлежних органа према овим лицима, нарочито у затвореним одељењима геронтолошких центара где се налазе покретни и непокретни корисници са деменцијом.

Обављајући послове НПМ, Заштитник грађана је надлежним органима, у извештајима о посетама домовима за стара лица, упутио 52 препоруке за унапређење положаја старих лица и отклањање уочених недостатака у раду посећених установа. Препоруке су се односиле, пре свега, на унапређење материјалних услова боравка корисника, опремање соба и остваривање права на приватност и других права корисника, као и на обезбеђивање адекватног броја особља и веће укључивање корисника у радно окупационе и културно забавне активности. Посебно, Заштитник грађана је утврдио висок степен ограничења слободе кретања корисника унутар и ван установе и сходно томе упутио препоруку надлежном министарству да законски уреди ово питање. По већини препорука, надлежни органи су поступили.

У циљу даљег унапређења положаја старих особа на институционалном смештају, Заштитник грађана на данашњи дан подсећа да је неопходно повећање људских ресурса за рад са старијим особама у домовима за старе, њихова стална едукација и сензибилизација, као и континуирана подршка корисницима ради заштите и очувања њиховог достојанства.

У складу са Резолуцијом Генералне Скупштина УН од 14. децембра 1990. године, 1. октобра обележава се Међународни дан старијих особа са циљем да се укаже на важност прилагођавања окружења у коме живимо потребама и способностима старијих особа.

b_250_0_16777215_00_images_20191004rumunka.jpgДругог дана посете Заштитнику грађана Републике Србије, омбдусманка Румуније Рената Вебер се са својим сарадницима састала и са представницима Националног механизма за превенцију тортуре који су их упознали са оснивањем НПМ-а у Србији, са његовом надлежношћу, начином и делокругом рада.

Представници НПМ-а известили су омбудсманку Вебер о томе да је од 2012. године, од када у Србији оперативно функционише, НПМ обавио 500 посета местима детенције, односно установама у којима се налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио око 2000 препорука надлежним државним органима и установама. У затворима, притвору, психијатријским болницама и социјалним установама домског типа у Србији налази се 25 хиљада лица лишених слободе. Надлежност НПМ-а обухвата заштиту и унапређење њихових права, положаја и статуса, пре свега кроз превентивне посете местима у којима се они налазе, сачињавање извештаја и упућивања препорука надлежним органима.