a

Иако се у пракси као најчешћи вид тортуре и нечовечног поступања јавља неадекватно поступање полицијских и затворских службеника према лицима лишеним слободе, које се огледа првенствено у прекомерној, односно противправној примени силе, посебно су угрожена и лица која се налазе психијатријским установама и установама социјалне заштите домског типа. Ограничења слободе тих лица, материјални услови смештаја и неодговарајући кадровски капацитети у установама у којима се налазе, стварају ризик да постану жртве злостављања и нехуманог поступања, указује институција Заштитника грађана поводом 26. јуна, Међународног дана подршке жртвама тортуре, и додаје да право на физички интегритет и људско достојанство спадају у основна људска права, а заштити тих права служи забрана мучења и других облика злостављања. Ова забрана данас има специјални статус у општем међународном праву и третира се као императивна норма која је обавезујућа за све државе.

Обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре, Заштитник грађана је посетио 650 места где се налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио 2300 препорука за отклањање утврђених недостатака. Између осталог, указао је на  потребу да се системски региструју све повреде лица лишених слободе као и да се те информације без одлагања и без изузетка достављају надлежним органима, да се предузму активности у циљу побољшања заштите особа са менталним сметњама и старијих особа, и развијања система континуираних обука о људским правима за све који поступају према овим посебно осетљивим групама.

Заштитник грађана констатује да у Републици Србији не постоји системска тортура и да постоји тенденција унапређења заштите права лица лишених слободе, као и спречавања тортуре и других облика злостављања. Борба против мучења, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања лица лишених слободе захтева свеобухватан приступ који обухвата превенцију, али и ефикасно поступање онда када је до кршење забране злостављања дошло.

Заштитник грађана указује да је неопходно одредбе Кривичног законика ускладити са дефиницијом тортуре из члана 1. Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака. Веома је значајно и да што пре буде донета Стратегија за остваривање права жртава и сведока кривичних дела, која би препознала и жртве тортуре као посебно рањиву групу жртава, којој су потребне додатне мере заштите и пружање одговарајуће специјализоване подршке и помоћи, као и заштите од секундарне виктимизације.

У календару Уједињених нација 26. јун посвећен је подршци жртвама тортуре и обележава се, од 1998. године, широм света, двоструким поводом. Тога дана, 1945. године потписана је Повеља Уједињених нација, међународни документ који државе чланице обавезује и на поштовање права човека и основних слобода за све. Истога дана 1987. године, ступила је на снагу Конвенција Уједињених нација против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступака, као један од кључних инструмената у борби против тортуре.