Посланици Скупштине Србије завршили су раправу о изештају заштитника грађана о раду Националног механизма за превенцију тортуре за 2013. годину. Рад настављају сутра у 11 сати претресом амандмана на четири предлога економских закона.
Током четворочасовне расправе све посланичке групе најавиле су да ће подржати извештај о којем су предлогу закључака дала и три скупштинска одбора.
Председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић рекао је да закључци подразумевају унапређење поступања према притовреницима и изразио уверење да ће неправилности које је у том смислу уочио Заштитник грађана помоћи државним органима да се побољша положај особа у затвореним установама.
Он је подсетио да се годишњи извештај Националног механизма за превенцију тортуре за 2013. годину односи на контролу омбудсмана у установама за извршење кривичних санкција, притворима, као и установама у којима су смештена лица ометена у развоју.
Заменик Заштитника грађана Милош Јанковић рекао је у парламенту да у Србији не постоји тортура као системски организована и подстицана појава, али да постоје појединачни случајеви злостављања које надлежни органи толеришу.
Јанковић је упозорио да, уколико таква толерисања буду у већем обиму и у континуитету, могу указати на системски карактер.
Једна од најважнијих порука која је упућена у овом извештају је порука надлежним органима Србије да се појачају напори у борби против некажњивости за тортуру, рекао је он.
Током расправе, посланица СНС Марија Обрадовић оценила је да је добро што се у извештају наводи да нема системске тортуре, али да забрињава то што постоје усамљени случајеви које надлежни органи толеришу.
Према њеним речима, када је реч о делу извештаја који се односи на жене у затворима и притворима, треба да се испуни препорука да оне не проводе дуже време у изолацији.
Обрадовић је критиковала посланике што не присуствују седници у великом броји И што нема много посланика у пленуму када се говори о људским правима.
Заменик шефа посланичке групе НДС Јанко Веселиновић сматра да је држава обавезна да обезбеди хумане услове грађанима који су санкционисани, а не да трпе додатну тортуру на коју нису осуђени.
Према његовој оцени, притвореници и осуђеници немају могућност да казну издржавају на цивилизован начин, већ су суочени са физичким и психичким малтретирањима.
У прилог томе навео је примере из Извештаја омбудсмана у којем се каже да у полицијској станици Сремски Карловци препоручује да се редовно одржава хигијена тоалета, а слична је ситуација у полицијским станицама Сремска Камница и Тител.
Посланица ДС Гордана Чомић рекла је да је извештај темељан, свеобухватан и да даје важне смернице за друштво без тортуре, као и да се невољно говори о томе шта је то тортура.
Можда због тога наша јавност нема ништа против да се тортура спроводи над затвореницима, у притворима, психијатријским јединицама и установама где су деца без родитељског старања. Нечовечно поступање према лицу које је у неравноправном положају, тортура, означава сваки акт којим се лицу наноси бол тешке менталне патње, прецизирала је она.
Према њеним речима, треба разговарати са онима који су у притворима, затворима и психијатријским установама.
Када се они сагледају као људска бића која су највише занемарена у друштву, кад су њима задовољена загарантована основна људска права, то значи да их сви ми имамо, подвукла је Чомић.
Да је неопходно унапредити здравствену заштиту и услове живота у затворима сматра и посланица Нове Србије Дубравка Филиповски.
Она је рекла да то важи и за притворске јединице при полицијским станицама, као и да није проблем у кадровима који пружају здравствену негу, јер су то стручњаци, већ је проблем у томе што их нема довољно и нису адкеватно плаћени.
Кроз специјалистичку затворску болницу са капацитетом до 300 затвореника у којој раде један лекар и две сестре, прође 700 затвореника, навела је она.
Посланик СПС Неђо Јовановић нагласио је да се не сме прећутати ниједан случај нечовечног поступања према осуђеницима и појаве тортуре.
Тога несумњиво има, рекао је он и додао да би новим Законом о извршењу кривичних санкција требало да се уведе институт - судија за извршење кривичних санкција који би спроводио контролу, надзор и покретао поступке против оних који се огреше о прописано поступање према осуђеницима, што би помогло у превенцији и смањењу појаве тортуре.
