Заштитник грађана је, обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре, у поступку испитивања законитости и правилности поступања, као и примене важећих стандарда према затеченим ирегуларним мигрантима и тражиоцима азила на територији Србије, уочио да органи јавне власти нису установили системски приступ који омогућује ефикасно поступање у складу са важећим прописима и међународним стандардима у области азила и миграција.
Сходно томе, надлежним органима је упутио препоруку да унапреде свој рад у циљу заштите права тражилаца азила, односно ирегуларних миграната, али и ради очувања безбедности свих грађана и остваривања међународне улоге Србије у области миграција.
Према службеним подацима, током 2013. године евидентирано је 5.066 странаца, који су изразили намеру да траже азил у Србији, најчешће су из Авганистана, Малија, Сомалије, Сирије, Алжира... Процена је да је укупни број миграната који су током 2013. прошли преко Србије двоструко већи од броја евидентираних тражилаца азила. Од свих њих, само су 154 поднела захтев за азил, азил су добила два, а супсидијарну заштиту три лица.
Диспропорција између броја лица који су изразили намеру да траже азил и лица која су поднела захтев за азил, нарочито оних који су учествовали у поступку по захтеву за азил, показатељ је да њихов циљ није био добијање азила, већ начин да остваре могућност привременог смештаја у центрима за азил и легализују свој привремени боравак у Србији док не обезбеде могућност за њихов одлазак преко границе у западноевропске земље. Околност да је само у јануару 2014. евидентирано скоро хиљаду странаца који су изразили намеру да траже азил у Србији недвосмислено указује на повећање проблема миграција преко територије Србије.
Наведено може бити и показатељ постојања неформалног система који игра значајну улогу у погледу положаја миграната и њиховог трансфера преко границе у суседне земље.Забрињавајућа је појава да полиција у највећем броју случајева пропушта да чим затекне та лица започне поступак утврђивања њиховог идентитета. Они се по правилу не спроводе у полицијске станице, не претресају се ради проналажења личних исправа, нити се уносе њихови подаци у прописане евиденције. Углавном се од стране полицијски службеника усмено упућују да самостално оду у неки од центара за азил. Несхватљиво је да хиљаде миграната који немају или скривају личне исправе, без утврђивања њиховог идентитета, претреса и евидентирања, надлежни органи пуштају да самостално, без било каквих ограничења, путују Србијом. Та лица се у највећем броју случаја евидентирају од стране полиције тек након тога што, односно ако приступе у неки од центара за азил и пријаве се на смештај.
На напред описани начин полицијски службеници пропуштају да благовремено примене полицијска овлашћења, као и мере и радње прописане Законом о заштити државне границе, односно Законом о странцима, у циљу удаљења тих лица из Србије, односно ради њиховог смештања у Прихватилиште за странце под појачаним полицијским надзором. Наведено има за последицу да је од претпостављеног великог броја ирегуларних миграната у Прихватилишту смештено само десетак.
Посебно бих указао на појединачне случајеве поступања надлежних органа који кад затекну породицу ирегуларних миграната, оцу прекршајни суд изриче казну затвора у трајању од неколико дана, а за то време се мајка са децом сналази како зна и уме док јој муж не изађе из затвора. Као крајње поражавајуће, неке од њих са својом децом заклон налазе на градској депонији, па и у гробницама локалног гробља у Суботици.
Аутор је заменик заштитника грађана
