Догађаји у Дому за смештај одраслих и старих лица у Трбуњу, почетком године узнемирили су јавност. Медији су пренели вест о три смртна случаја у установи, а фотографијама документовали изузетно лоше услове у којима су корисници збринути. Надлежна министарства и инспекције реаговале су по објављивању медијских текстова и започеле поступке из своје надлежности.

Недостатак кревета, постељина, гардеробе за кориснике, али и зидови прекривени мемлом и незагрејане просторије пратили су медијски опис стања установе и упућивали на лош положај корисника и кршење њихових људских права.

Реагујући у оквиру свог мандата, НПМ Заштитника грађана је крајем јуна обавио ненајављену посету дому у Трбуњу ради даље провере законитости и правилности рада установе, током које су запослени у дому остварили пуну сарадњу са представницима НПМ-а, омогућивши им увид у документацију и разговоре са особљем и корисницима.

У току је израда извештаја о посети са препорукама, а по прикљупљању свих информација и утврђивања релевантних чињеница, Заштитник грађана ће обавестити јавност.

Конвенција против тортуре и других сурових, нељудских и понижавајућих казни или поступака усвојена је и отворена за потписивање, ратификацију и приступање Резолуцијом Генералне скупштине УН бр. 39/46 од 10. децембра 1984. године, а ступила је на снагу 26. јуна 1987. године. Конвенција, као један од кључних инструмената у борби против тортуре у свету, обавезује државе чланице да предузимају све законске, административне, судске или друге ефикасне мере како би спречиле извршење аката тортуре на њеној територији. 

Тим поводом, као и поводом потписивања Повеље Организације Уједињених нација, 26. јун је у календару Уједињених нација одређен као Међународни дан за подршку жртвама тортуре.

Конвенцију УН против тортуре и других сурових, нељудских и понижавајућих казни или поступака је до данас потписало преко 160 земаља широм света, а на основу Опционог протокола уз Конвенцију, успостављено је преко 80 националних превентивних механизама.

СФР Југославија је Конвенцију ратификовала 1991. године, а Република Србија је по основу сукцесије претходних држава, чланица Конвенције од 2001. године. Уз Конвенцију, Република Србија је 2011. године потписала и ратификовала и њен Опциони протокол, којим је Заштитник грађана одређен да обавља послове националног механизма за превенцију тортуре. Ратификацијом Опционог протокола, Република Србија је преузела обавезу да заштиту особа лишених слободе појача кроз превентивно деловање које се заснива на редовним обиласцима места на којима се налазе или могу наћи особе лишене слободе. 

Заштитник грађана је, обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), од 2012. године посетио око 550 места где налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио преко 2000 препорука за отклањање утврђених недостатака. Препоруке су се односиле, пре свега, на материјалне услове у установама у којима се смештају лица лишена слободе, побољшање исхране и хигијене, унапређење третмана и здравствене заштите осуђених, поштовање приватности корисника, као и ангажовање адекватног броја запослених. У првој половини 2019. године НПМ је обавио 29 посета местима на којима се налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио 69 препорука посећеним установама и ресорним министарствима.

На основу бројних посета, извесно је да у Републици Србији системска тортура према особама лишеним слободе не постоји. Међутим, неодговарајући материјални услови и недовољан и/или неадекватан кадровски капацитет у установама у којима се смештају лица лишена слободе, представљају факторе ризика који могу довести до понижавајућег поступања, а у појединим случајевима и до злостављања.

Ради даљег унапређења, неопходно је одредбе Кривичног законика ускладити са дефиницијом тортуре из члана 1. Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака, побољшати заштиту лица лишених слободе, пре свега, особа са менталним сметњама и старијих особа у психијатријским установама и установама социјалне заштите домског типа, развити систем континуираних обука о људским правима за све који поступају према овим посебно осетљивим групама, како поједини поступци не би прерасли у понижавајуће или нечовечно поступање. За превенцију тортуре нарочито је значајно хитно спровођење ефективних истрага о свим наводима о могућем злостављању, адекватна и правовремена подршка свим жртвама злоставлања и извесност кажњавања извршилаца.

Генерална скупштина Уједињених нација је 2002. године сачинила Опциони протокол уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских и понижавајућих казни и поступака, чији је циљ да успостави систем редовних посета местима где се налазе лица лишена слободе од стране независних међународних и домаћих тела, ради превенције тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака.

Тренутно, 89 држава из целог света је ратификовала или приступила Опционом протоколу, а 14 држава су потписале Опциони протокол. Од 89 држава чланица Опционог протокола, њих 71 су успоставиле НПМ на националном нивоу и показале вољу да спрече неприхватљиво кршење људских права у местима где се налазе лица лишена слободе кроз превентивне посете и сарадњу са надлежним органима власти.

Србија је потписала Опциони протокол септембра 2003. године, ратификовала га децембра 2005. године, док је држава чланица Опционог протокола постала септембра 2006. године. На седници Народне Скупштине Републике Србије јула 2011. године, Заштитник грађана је одређен да обавља послове Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) у сарадњи са омбудсманима аутономних покрајина и организацијама цивилног друштава.

НПМ Србије је од 2012. године када је почео са радом, обавио око 560 посета местима где налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио преко 2000 препорука за уклањање утврђених недостатака. Од овог броја упућених препорука, захваљујући оствареној сарадњи НПМ са надлежним органима, по већини препорука је поступљено, што указује да међу органима власти преовлађује свест о потреби спровођења усвојених међународних стандарда, поштовању људских права и превенцији злостављања.

Поводом Светског дана избеглица Заштитник грађана позива државне органе да, иако је прилив избеглица из ратом захваћених подручја у Републику Србију смањен, наставе са напорима да се свима омогући одговарајући прихват и да се у ефикасном и правичном поступку утврди да ли постоји обавеза да им се пружи боравак и заштита.

Према подацима којима располаже Заштитник грађана, у нашој земљи у прихватним центрима се тренутно налази око 3000 миграната, а од почетка године њих мање од сто је поднело захтев за азил.

Од почетка избегличке кризе Заштитник грађана, у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), редовно посећује места у којима се налазе избеглице и мигранти и органе који поступају према њима. Током 2018. године обављене су 22 посете, о којима је сачињено 19 извештаја са 25 препорука за отклањање утврђених недостатака и унапређење поступања. Током ове године НПМ је интензивирао размену информација са Комесаријатом за избеглице и миграције, а са Министарством унутрашњих послова је успостављена сарадња у поступку принудног удаљења странаца, чији надзор обавља НПМ.

Светски дан избеглица се уз подршку Уједињених нација обележава 20. јуна сваке године и посвећен је подизању свести о ситуацији са избеглицама широм света.