Заштитник грађана посебну пажњу посвећује заштити права особа са интелектуалним и менталним тешкоћама, рањивој и у великој мери стигматизованој и маргинализованој друштвеној групи. Процес деинституционализације је још увек на почетку, а смештај у установе и даље доминантан облик заштите особа са менталним сметњама, изјавио је поводом Међународног дана менталног здравља заштитник грађана Зоран Пашалић. Стога је неопходно донети стратегију инклузије особа са менталним сметњама у заједницу, развити услуге подршке за живот и мреже служби за заштиту менталног здравља у локалној заједници.

Ради превенције било ког облика злостављања, унапређења услова боравка у психијатријским установама и усмеравања на поступање према особама са менталним сметњама у свему у складу са важећим прописима и стандардима, Заштитник грађана је, у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), у 2019. години посетио све (четири) клинике за психијатрију при клиничким центрима (Крагујевац, Београд, Ниш, Нови Сад), као и Центар за ментално здравље у Нишу. Обављена је и студијска посета Служби за психијатрију Опште болнице у Шапцу.

Заштитник грађана указује на значај уважавања права особа са менталним сметњама, без предрасуда, учешћа пацијената у сачињавању индивидуалног плана лечења и информисани пристанак на медицинску меру, као и слободно одлучивање о свему што се тиче њиховог живота и здравља, осим када то директно угрожава живот и здравље других лица.

Заштитник грађана посебно истиче потребу оснивања одговарајућих здравствених установа за психијатрију развојног доба (или неурологију и психијатрију развојног доба), јер психијатријско збрињавање деце и малолетника/адолесцената, на малом простору, као што је случај на стационарним дечјим одељењима Клинике за психијатрију КЦ Војводине и Центра за ментално здравље у Нишу, знатно отежава рад запослених и прилагођавање психосоцијалних активности потребама и могућностима сваког пацијента.

Недостатак средстава за унапређење материјалних услова смештаја пацијената и разраду програма психосоцијалне рехабилитације за све пацијенте, као и недовољан број запослених, различитих профила, основни су проблеми са којима се суочавају запослени у посећеним установама.

Србија као чланица Савета Европе и као држава која је ратификовала Протоколе 6 и 13 уз Европску конвенцију о људским правима који за циљ имају укидање смртне казне, одлучно се противи њеном постојању. „Полазећи од универзалног права на живот и људско достојанство, које не може бити одузето никоме, апсолутно је неприхватљив тај начин кажњавања у правном систему једне државе“, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 10. октобра, Светског и европског дана борбе против смртне казне.

Европска унија активно се бори за укидање смртне казне зато што је реч о нехуманом поступку, које међународно право данас не толерише. Данас у око 140 држава у свету не постоји смртна казна, док је око 50 њих и даље задржава у својим правним системима и у тим земљама у току једне године буде погубљено и до неколико хиљада људи. У развијеним земљама преовладавају доживотне затворске казне као најстроже прописане казне, са или без могућности условног отпуста.

Заштитник грађана подсећа да је смртна казна у Србији укинута 2002. године, а последњи пут извршена десет година раније. Упркос томе, у Србији се последњих година у јавности повремено покрене питање потребе враћања смртне казне, поготово када се десе монструозни злочини над децом или вишеструка убиства. „Међутим, морамо знати да и сам Устав Републике Србије каже да је људски живот неприкосновен и Заштитник грађана остаје одлучан у свом ставу да се поновно увођење смртне казне никад не дозволи“, поручио је Зоран Пашалић.

Обиласком Дома Ветерник у Новом Саду, тим НПМ-а јуче је обавио прву посету посвећену положају и правима жена са инвалидитетом у установама социјалне заштите домског типа, а пре свега заштити њихових репродуктивних права. Репродуктивна права жена, корисница и штићеница ових установа, до сада је увек остајала по страни, због чега у тој области данас немамо готово никакве податке нити јасну оцену стања.

Посета Дому Ветерник прва је у низу посета чији ће циљ бити сагледавање и унапређење положаја жена у институцијама затвореног типа кроз јачање мера заштите репродуктивног здравља и евентуално спречавање тортуре и других сурових или понижавајућих казни или поступака. Тематске посете обухватиће праћење остваривања целог спектра женских права од права на интиму, сексуалног насиља па до репродуктивних права и пристанка на медицинску меру.

Национални механизам за превенцију тортуре ће до децембра 2019. године посетити пет установа социјалне заштите, после чега ће се сачинити јединствен извештај о положају корисница у установама социјалне заштите домског типа у области заштите и унапређења њихових репродуктивних права. Тематске посете реализоваће се у сарадњи са представницама Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом (МДРИ – С) и уз учешће стручњака медицинске струке.

Представнице НПМ-а Републике Србије учествују на другом састанку Мреже НПМ-а Југоисточне Европе који је организован на тему „Специфичне потребе малолетника у установама детенције“ у Скопљу.

На састанку је истакнуто да су малолетници посебно рањива и осетљива категорија грађана, те да је детенција малолетника неадекватна мера и може бити вишеструко штетна, због чега би је требало користи као последњу меру, пошто се исцрпe све друге могућности.

Онда када се детенција малолетника мора применти, то је, истакнуто је на скупу, неопходно чинити уз испуњавање потребних услова - запослени који раде са малолетницима морају поседовати специфична знања о њиховим потребама и у свом раду морају развијати однос међусобног поверења. Такође, малолетницима се мора омогућити да се школују, као и медицинска, социјална и психолошка нега и подршка. Потребно је и да окружење у установама за малолетнике буде прилагођено њиховим потребама, док им права која имају морају бити предочена на језику који разумеју и на њима прикладан начин, закључци су састанка Мреже НПМ-а Југоисточне Европе.

Дводневном састанку у Скопљу присуствовали су представници НПМ-а из 13 земаља - Албаније, Аустрије, Бугарске, Хрватске, Грчке, Мађарске, Северне Македоније, Црне Горе, Румуније, Словеније, Србије, Босне и Херцеговине и Косова*. У Скопљу је договорено и да следеће, 2020. године, Мрежом НПМ-а Југоисточне Европе председава Република Хрватска.