a

Опширније...У Новом Пазару, 15. октобра 2014. године, одржан је дијалог Националног механизма за превенцију тортуре са представницима Министарства унутрашњих послова, Управе граничне полиције у седишту министарства, Полицијске управе Нови Пазар, Полицијске управе Пријепоље, и Регионалног центра граничне полиције према Црној Гори. Скуп је отворио заменик Заштитника грађана, Милош Јанковић, а током дијалога разматране су могућности за потпуну имплементацију препорука из извештаја о посетама НПМ које су у претходном периоду обављене у ПУ Нови Пазар, ПУ Пријепоље и РЦГП према Црној Гори. Основне теме скупа биле су: остваривање права лица лишених слободе од стране полиције, поступање према лицима лишеним слободе, право на здравствену заштиту задржаног лица, материјални услови полицијског задржавања, као и поступање полиције према ирегуларним мигрантима и тражиоцима азила.

У складу са одредбама члана 22. Опционог протокола уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака, надлежне власти државе чланице дужне су да размотре препоруке НПМ и ступе у дијалог са њим у вези с могућим мерама имплементације.

 

Опширније...Данас је у просторијама Заштитника грађана одржан састанак са представницима Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) Републике Грузије, који су у студијској посети Републици Србији, од 11. до 15. августа 2014. године.

У Србији тортура не постоји каОпширније...о системска, организована, подстицана појава, али постоје поједини случајеви злостављања који постају толерисани од стране државних органа, рекао је данас заменик заштитника грађана Милош Јанковић у Медија центру на конференцији поводом Међународног дана УН подршке жртвама тортуре. Он је рекао да питање борбе против тортуре није питање испуњавања међународних обавеза Србије, већ питање достојанства свих нас.

Током спровођења пројекта "Од кршења до стварања закона" у коме су осуђеници први пут били питани за мишљење о томе како да се унапреди њихов положај, више од 1.000 осуђеника се изјаснило да је унапређење здравствене заштите у затворима апсолутни приоритет.

Руководилац националног механизма за превенцију тортуре Јелена Унијат каже да лекари у затворима немају довољно слободе, јер нису део министарства здравља већ министарства правде.

"Заштитник грађана дао је препоруку да се здравствена служба у затворима измести из министарства правде у министарство здравља", рекла је Унијат.

Она је навела да у затворским јединицама не постоји довољно лекара и медицинских сестара, да се не бележе и описују повреде које су настале под мером принуде.

Председник Одбора за људска права из Лесковца Добросав Нешић је рекао да лекари у затворима постоје само на папиру и да помоћ затвореници од њих немају и као пример навео побуну у затвору у Нишу 2006. године.

"Европски суд за људска права је донео пресуду да Србија није процесуирала могућу тортуру над 37 осуђеника за време побуне и за овај пропуст мораће да плати 135.000 евра", рекао је Нешић.

Представници три невладине организације Београдски центар за људска права, Комитет правника за људска права и ApsArt Центар израдили су предлог новог правилника и упутства којим се може значајно унапредити рад здравствени служби у затворима.

Поводом 26. јуна, Међународног дана УН за подршку жртвама тортуре, Заштитник грађана констатује да у Србији не постоји тортура као системски организована и подстицана појава, али указује да постоје појединачни случајеви злостављања који остају толерисани од стране надлежних органа.

Република Србија мора доследније да истрајава у борби против некажњивости за тортуру. Потребно је установити праксу да се пријављени случајеви тортуре одмах и до краја истраже, да се утврди индивидуална кривична, али и објективна одговорност, као и да се предузму све расположиве мере у циљу спречавања настанка било ког облика злостављања.

Заштитник грађана остварује своју законом прописану надлежност, нарочито обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре, путем сталних посета свим местима у којима се налазе лица лишена слободе, као што су полицијске станице, притворске јединице, затвори, психијатријске болнице, установе социјалне заштите, прихватилишта за странце, центри за азил и слично. Посећеним установама и надлежним министарствима је упућено неколико стотина препорука за отклањање уочених недостатака у раду. Од надлежних органа се очекује да благовремено отклоне незаконитости и неправилности на које им је указано.

Превенција тортуре и бескомпромисни обрачун са појавом суровог, нељудског и понижавајућег поступања и кажњавања није само питање испуњења међународних обавеза Републике Србије, односно њеног међународног кредибилитета, већ је императив за очување достојанства свих грађана и основа демократичности наше државе.

Аутор: Милош Јанковић

Досадашње реформе правосуђа нису довеле до ефикаснијег рада судова у такозваним притворским предметима. Осим тога, утисак је да се мере притвора често олако изричу, да су непримерено дугог трајања, као и да судови ретко одређују мере попут јемства, које представљају ефикасне алтернативе притвору. Околности које прате извршење мере притвора, повреде претпоставке невиности притвореника, као и услови извршења те мере, у великом броју случајева представљају својеврсну казну пре осуде.

Смештајни и други животни услови притвореника у појединим притворским јединицама и даље нису у складу са важећим стандардима. Капацитети су већином пренасељени, тако да се појединим притвореницима не омогућује простор у спаваоници од најмање осам кубних метара и четири квадратна метра. Није потпуно елиминисана ни појава да поједини притвореници спавају на душецима на поду или троспратним креветима, што обесмишљава идеју о засебном лежају. Поједине просторије притворских јединица су у изузетно лошем стању, руиниране, прљаве и непроветрене. Нарочито је тежак положај непушача који су смештени у истој просторији са пушачима. У појединим просторијама је недовољан и доток природне светлости, а вештачко осветљење је незадовољавајуће, у мери која не омогућује читање без штете по вид.