a

 

b_250_0_16777215_00_images_opcat1.jpg

Све док и једно лице лишено слободе буде жртва злостављања у Србији, држава мора наставити са радом на превенцији тортуре у затворима и установама социјалне заштите, изјавио је данас заменик заштитника грађана за права лица лишена слободе и координатор Националног превентивног механизма за спречавање тортуре (НПМ) Милош Јанковић у Медија центру. Он је рекао да је тим НПМ-а прошле године био у неколико ненајављених посета затворима у Србији, где су улазили у делове затвора који су под посебним режимом сигурности и разговарали са око 200 осуђеника и нико од њих није изјавио да је био тучен. Не можемо рећи да тортура у Србији не постоји, али охрабрује да од 200 интервјуисаних нико није рекао да је тучен. Ако упоредимо са ранијим податком да су се осуђеници и притвореници жалили да су тучени то представља велики помак, оценио је Јанковић.

Он је на данашњем обележавању десет година од ступања на снагу Опционог протокола уз Конвенцију УН против тортуре и других, нељудских и понижавајућих казни (OPCAT) рекао да се овим протоколом предвиђа успостављање система редовних посета независних међународних и домаћих тела местима где се налазе лица лишена слободе.

Поводом 26. јуна, Међународног дана УН за подршку жртвама тортуре, Заштитник грађана подсећа да превенција тортуре и бескомпромисни обрачун са појавом суровог, нељудског и понижавајућег поступања и кажњавања нису само питања испуњења међународних обавеза Србије, већ су и предуслов за очување достојанства свих грађана и основа демократичности државе.

Жртве тортуре су превасходно особе лишене слободе, којима је та слобода ускраћена, односно ограничена, одлуком или уз изричиту или прећутну сагласност државних органа. У ту групу спадају лица које је задржала полиција, они који се налазе на издржавању казне затвора, али и они који се налазе у установама социјалне и здравствене заштите. Ограничења слободе тих лица као и затвореност установа у којима се они налазе ствара ефективну могућност да буду жртве тортуре, констатује Заштитник грађана.

Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ) Србије је у свом досадашњем раду обавио око 350 посета местима где налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио је преко 1000 препорука за уклањање утврђених недостатака. Иако су бројни примери унапређења поступања према лицима лишеним слободе, у Републици Србији је потребно развити систем континуираних обука о људским правима за доносиоце одлука и све службенике који непосредно поступају према лицима лишеним слободе, нарочито у погледу забране тортуре и других облика злостављања, истиче Заштитник грађана.

УН Конвенција против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступака, као један од кључних инструмената у борби против тортуре, ступила је на снагу 26. јуна 1987. године. Конвенцију је до данас ратификовало 159 земаља чланица УН.

Опциони протокол је у протеклој деценији, као глобални систем за спречавање мучења и других облика злостављања, омогућио спољним и независним контролама, међународним организацијама и националним органима да приступе местима у која се смештају лица лишена слободе. Чињеница да Подкомитет за превенцију тортуре и национални механизми имају моћ да приступе било ком месту где се налазе лица лишене слободе служи као средство одвраћања од злоупотреба, повећава транспарентност и промовише одговорност за дела мучења и злостављања.

Више од 60 држава су успоставиле своје Националне механизме за превенцију тортуре. Република Србија је потписала Опциони протокол 2003. године, а 28. јула 2011. године на седници Народне Скупштине Републике Србије Заштитник грађана је одређен да обавља послове Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) у сарадњи са омбудсманима аутономних покрајина и удружењима чијим је статутом предвиђени циљ удруживања унапређење и заштита људских права и слобода.

okrugli stoЗаштитник грађана је, у сарадњи са Управом за извршење кривичних санкција и удружењем Иницијатива младих за људска права организовао округли сто „Здравствена заштита у затворском систему Србије“, на коме су се окупили лекари и друго медицинско особље ангажовано у заводима за извршење кривичних санкција. Учесницима су се поред заменика заштитника грађана, Милоша Јанковића и његових сарадника, обратили и директор Управе за извршење кривичних санкција др Милан Стевовић, управник Специјалне затворске болнице Драгољуб Пауновић, као и стручњаци из области људских права и пружања здравствене заштите Александар Стојановић, проф. др Ђорђе Алемпијевић и проф. др Владимир Јовић. Циљ округлог стола био је обука учесника о стандардима пружања здравствене заштите у заводима, као и упознавање са најзначајнијим налазима и препорукама Заштитника грађана и Националног механизма за превенцију тортуре.

У свом досадашњем раду по притужбама и у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре, Заштитник грађана је заводима за извршење кривичних санкција упутио око 200 препорука које се односе на унапређење здравствене заштите у затворима.

MilosSalcburgУслови смештаја и третман у установама социјалне заштите са посебним фокусом на домовима за стара лица и ограничења слободе уз прекомерну медикацију била је тема састанка Мреже Националних механизама за превенцију тортуре Југоисточне Европе одржаног у Салцбургу од 20. до 22. априла ове године.

У име Националног механизма за превенцију тортуре Републике Србије (НПМ) састанку су присуствовали Милош Јанковић, заменик заштитника грађана и координатор српског НПМ-а и Милан М. Марковић, правни саветник Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом МДРИ-С и члан тима НПМ Србије. Они су учесницима састанка приказали искуства из посета домским установама социјалне заштите у Републици Србији.