a

Представник Националног механизма за превенцију тортуре је учествовао на експертским консултацијама Специјалног известиоца Уједињених нација за тортуру и другe суровe, нељудске или понижавајуће казне или поступке, на тему тортуре која је повезана са миграцијом. Серији састанака су присуствовали представници организација, међународних, државних и невладиних, које се баве питањима тортуре и миграција и одржани су ради информисања Специјалног известиоца о чињеницама и ставовима експерата од значаја за његов Извештај о овој теми, за који се очекује да ће бити завршен до краја ове године.

Консултације су одржане у Женеви, у периоду од 28. – 30. августа 2017. године, у седишту Високог комесаријата Уједињених нација за људска права.Такође, Специјални известилац је упутио јавни позив државама, агенцијама УН, организацијама цивилног друштва и научним институцијама, које би желеле да допринесу овој теми, да до 30. септембра 2017. године пошаљу попуњени упитник, који се може пронаћи на интернет страници Високог комесаријата:

http://www.ohchr.org/EN/Issues/Torture/SRTorture/Pages/MigrationRelatedTorture.aspx.

Запослени у Секретаријату Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) похађао је, у периоду од 13. до 18. августа ове године, летњу школу ''Примена Нелсон Мандела правила УН на мониторинг места детенције'', коју су на Универзитету у Бристолу организовале међународне невладине организације Penal Reform International, Association for Prevention of Torture, као и Human Rights Implementation Centre, који је основан у оквиру Универзитета.

Школа је била намењена члановима и запосленима у НПМ и имала је за циљ повећање капацитета учесника за мониторинг примене Нелсон Мандела правила. Обуку су прошли представници НПМ 20 земаља из различитих крајева света. Школа је пружила и могућност сусрета и међусобног повезивања стручњака и представника НПМ.

Предавачи су били еминентни стручњаци из области превенције тортуре, међу којима су професори универзитета, бивши и садашњи чланови међународних тела која се баве превенцијом тортуре, шефови и чланови НПМ и представници цивилног сектора. Током програма учесници су обучени о кључним одредбама Правила, како би могли оценити да ли су услови детенције у складу са њима.

Нелсон Мандела правила су Стандардна минимална правила УН за поступање са затвореницима, која су ревидирана Резолуцијом Генералне Скупштине из 2015. године и тада названа по председнику Јужноафричке Републике, који је провео 27 година у затвору током своје борбе за људска права, једнакост, демократију и промоцију културе мира.

Опширније...''Улога Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) је да помогне онима који су у незавидној ситуацији, у затвореним установама, склоњени од очију јавности, због чега су и подложни настанку тортуре'', изјавио је данас вршилац функције Заштитника грађана Србије и председавајући Мреже НПМ земаља Југоисточне Европе Милош Јанковић.

Он је рекао да су посете један од основних принципа које успоставља Опциони протокол уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака (OPCAT). Како је казао Јанковић, када се ради о посетама местима у којима се налазе особе лишене слободе или где је ограничено кретање (места детенције), није ствар у квалитету рада колико у квантитету.

''Квантитет рађа квалитет. Што смо више у установама детенције, превенираћемо тортуру'', истакао је Јанковић. Према његовим речима, ако НПМ изради квалитетне извештаје и добре и извршиве препоруке, то је степеница више. У Србији, како је навео, се сматра да је здравствена заштита лица лишених слободе доста покривена и да је већи проблем заштита од злостављања у психијатријским болницама.

Опширније...''Здравствена заштита мора бити једнака у затворима као што је и ван њих'', истакао је Јанковић. Он је рекао да у установе детенције долазе лица без историје болести и зато је питање лекарског картона веома важно, као и приступ медицинској документацији.

''У затворима службе за обезбеђење присуствују прегледима и имају приступ документацији, што је недопустиво, баш као и ситуације када лекове дели немедицинско особље“, упозорио је Јанковић.

Вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић учествује на састанку Мреже НПМ земаља југоисточне Европе. Главна тема састанка, који се 5. и 6. јула одржава у Подгорици, је здравстена заштита у затворима и психијатријским установама.

Поводом обележавања 26. јуна, Међународног дана УН за подршку жртвама тортуре, Заштитник грађана користи прилику да подсети да Устав Србије и бројни међународни инструменти јемче неповредивост физичког и психичког интегритета човека, да нико не сме бити подвргнут мучењу или окрутном, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању. Забрањено је свако намерно наношење боли или патње лицу које је на било који начин задржано, спутано или затворено на основу одлуке или сагласности службеног лица, како би се добила обавештења или признања, односно ради застрашивања или кажњавања.

Изостанак борбе против некажњивости тортуре у Републици Србији, на коју Заштитник грађана често скреће пажњу јавности, временом може довести до пораста броја случајева физичког злостављања. Осим тога, на основу бројних посета, Заштитник грађана је оценио да у установама у којима су смештена лица лишена слободе, где су континуирано лоши материјални услови, које су пренасељене, уз неодговарајући третман, лошу здравствену заштиту и одсуство социјалне подршке, може доћи до поступања које добија карактер нечовечног или понижавајућег.

Ради даљег унапређења поступања према лицима лишеним слободе, као и превенцији тортуре, Заштитник грађана подсећа да је неопходно да надлежни органи спроводе ефикасне поступке у случајевима навода о тортури, као и да је потребно развити систем континуираних обука о људским правима за доносиоце одлука и све службенике који непосредно поступају према тим лицима.

Поводом Међународног дана избеглица, Заштитник грађана истиче да су проблеми збрињавања избеглица из ратом захваћених подручја сада далеко сложенији и компликованији, имајући у виду да се они сада дуже задржавају у Републици Србији, за разлику од претходног периода када су само пролазили кроз земљу и овде боравили свега неколико дана. Они сада у Србији остају по неколико месеци, а само мали, готово незнатан број њих жели да тражи азил у Србији, док већина планира да прође даље, ка развијеним земљама Европске уније.

У сарадњи са организацијама цивилног друштва које се баве питањима избеглица и миграната и уз подршку Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР), Заштитник грађана је током претходна два месеца интензивно спроводио активности откривања и документовања случајева тортуре, која је почињена од стране полиција суседних држава, чланица ЕУ (Хрватске, Мађарске и Румуније), приликом незаконитог враћања избеглица у Србију (тзв. push-backs). Заштитник грађана је у циљу документовања насталих повреда ангажовао лекаре специјалисте судске медицине и психологе, који на терену бележе настале телесне повреде и психичке трауме које су ови људи преживели приликом покушаја напуштања Републике Србије и одласка у земље Европске уније. О налазима и закључцима биће сачињен посебан специјални извештај, који ће бити објављен на сајту Заштитника грађана.

Од почетка избегличке кризе Заштитник грађана је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио око 130 посета местима у којима се налазе избеглице и мигранти и органима који поступају према њима. Посећене су полицијске управе и полицијске станице у њиховом саставу, регионални центри граничне полиције, центри за азил, прихватни центри за мигранте, Прихватилиште за странце у Падинској Скели, Аеродром "Никола Тесла", прихватне јединице за смештај малолетних странаца без пратње, центри за социјални рад, заводи за извршење кривичних санкција и неформална места окупљања избеглица и миграната на граничним прелазима и у насељеним местима. Налази из посета приказани су у 70 извештаја НПМ-а, који су сачињени након посета и у којима је надлежним органима упућено око 120 препорука за уклањање утврђених недостатака и побољшање положаја избеглица.

Заштитник грађана је у поступку сарадње успоставио стални дијалог са државним органима надлежним за решавање питања избеглица, а такође је учествовао на бројним међународним и регионалним скуповима посвећеним унапређењу положаја избеглица и миграната и јачању прекограничне, међудржавне сарадње у решавању овог веома сложеног наднационалног феномена.