a

Судови излазе у сусрет држави и одређују казне макар толике да покрију притвор. Држава се заправо доказује преко притвора, а судије раде и под притиском јавности.

Од анархисте Ратибора Тривунца чули смо како српски притвор изгледа изнутра. Урушавање достојанства притвореника из његовог сведочења огледало се понајвише у оброцима зачињеним бубашвабама и обављању физиолошких потреба пред десетак сведока. А ни званична статистика не успева да оповргне ово сведочење. У овдашњим притворима борави, наиме, 2.997 притвореника. Дупло више него што капацитети дозвољавају у укупно 24 затворске установе (четири затвора немају притвор). У најозлоглашенијем притвору у Србији, Окружном затвору у Београду, познатијем као ЦЗ, тренутно борави 1.200 притвореника. У те просторије невладине организације немају приступ, а у Хелсиншком одбору за људска права и Центру за људска права из Ниша кажу нам да никада нису успели

да добију одобрење суда да разговарају са притвореницима непосредно. Приступ ћелијама и дозволу за разговор без надзора имају само Црвени крст и Високи комесаријат УН за људска права. Заштитник грађана је, међутим, посећивао притворске јединице реагујући на жалбе притвореника. Обилазећи анархисте који су се жалили на мучење, Милош Р. Јанковић, заменик омбудсмана за права особа лишених слободе, закључио је да дискриминација није била усмерена према овој групи људи, него да су услови испод минимума стандарда за све притворенике.

У Србији на издржавању казне двадесет осам особа са инвалидитетом

НАША ПРИЧА

На издржавању казне затвора у Србији налази се 28 особа са инвалидитетом, а у затворским установама задржавају се само они за чији инвалидитет могу да се обезбеде неопходни услови, кажу за Данас у Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде.

Како објашњавају, уколико такви услови не могу да се остваре, ове особе се упућују у Специјалну затворску болницу у Београду.

- Ако се утврди да ни у Специјалној затворској болници нема адекватних услова, особе са инвалидитетом се упућују у специјализовану установу која може да одговори на њихове потребе, а трошкове сноси Управа за извршење кривичних санкција - истичу у овој управи.

Они додају да затворске установе нису довољно прилагођене овим особама, али је у свим сегментима друштва и даље мали број примера прилагођености услова за особе са инвалидитетом било ког типа.

Заштитник грађана је завршио извештај о ванредној контролној посети Окружном затвору у Београду у ком су описани услови смештаја и третман шесторо припадника Анархосиндикалне иницијативе, рекао је за Данас Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана за права лица лишених слободе.

Реч је о групи којој се ставља на терет да су бацили запаљене флаше на грчку амбасаду и написали слово А на зиду ове амбасаде у августу прошле године.

Јанковић објашњава да је са сарадницима посетио свих шест припадника те групе и разговарао с њима.

- Обишли смо све спаваонице, обавили ненадзиране разговоре са свих шест притворених лица, а разговарали смо и са управом затвора - наводи Јанковић.

Општина Сопот крши закон и Устав

Од грађана Сопота при овери и издавању документа у општини захтева се да покажу уверење да су платили порез на коришћење грађевинског земљишта. Такво условљавање је неуставно, тврди за „Блиц“ Милош Јанковић, заменик заштитника грађана и додаје да је општини Сопот дат налог да се са таквом праксом прекине.
У великом проблему нашао се Иван Животић и замало да не успе да на време закаже венчање због компликација у општини, а имао је проблема и око узимања држављанства потребног за вађења нове личне карте и пасоша.


- Служба је чак одбила да, након завршеног факултета, у радну књижицу упишем стручну спрему и све то због тога што са собом нисам имао потврду о измиреним накнадама за коришћење грађевинског земљишта. Не поседујем ни квадратни метар било какве непокретности, а моји родитељи су измирили све обавезе према држави и не желим да испуњавам хирове „градских отаца“-жали се Животић, који је један од Сопоћана који су се због овога обратили Републичком Заштитнику грађана.

Омбдусман формирао тело за борбу против тортуре

Задатак тима је да заштитнику грађана укаже на сурово, нељудско и понижавајуће поступање и кажњавање лица лишених слободе

Заштитник грађана Саша Јанковић формирао је посебан тим који ће надгледати поштовање људских права у затворима, полицијским станицама, социјалним установама и психијатријским болницама затвореног типа, сазнаје „Блиц недеље“.

– Тим је састављен од правних и медицинских експерата, као и од сарадника заштитника грађана. Они ће континуирано обилазити све установе у којима су смештена лица лишена слободе. Испитиваће третман, услове смештаја, здравствену заштиту и све што је важно за положај тих лица. Задатак тима је и да утврди чињенично стање, укаже на све облике кршења људских права, као и да заштитнику грађана предложи мере како би могао да наложи отклањање уочених неправилности – објашњава за „Блиц недеље“ Милош Јанковић, заменик заштитника грађана за права лица лишених слободе.
Заменик заштитника грађана истиче да у Србији нема системске тортуре, али постоје елементи који указују на сурово, нељудско и понижавајуће поступање и кажњавање лица лишених слободе, у која спадају особе које је задржала полиција, притвореници, лица која служе затворске казне, али и они који се налазе у институцијама социјалне и здравствене заштите.

Заменик републичког омбудсмана за лица лишена слободе Милош Јанковић, изјавио је да би држава морала нешто да предузме по питању пребукираних затвора, јер је у последњих пет шест година број осуђеника у Србији порастао са 5.000 на око 11.000.

Очигледно је да постојећи затвори нису довољни за тако велики број осуђеника и држава може да смањи ту непропорционалност изградњом нових капацитета и спровођењем алтернативних мера и санкција, али не и адаптацијом објеката, рекао је Јанковић Танjугу. Према његовим речима, адаптација затворских смештајних просторија доводи до смањивања расположивих капацитета и нарушава безбедност.

„Свако адаптирање подразумева да се из одређених просторија изместе осуђеници, што значи да адаптацијом једног павиљона, ми вршимо нагомилавање осуђеника у другом павиљону. А то се све негативно одражава на безбедност заворског система“, објаснио је Јанковић. Јанковић је нагласио да велики број затвора није грађен за ту намену, као и да нису прављени по јединственој концепцији